Patološka upotreba interneta

Patološka upotreba interneta.

Govori doc.dr Ksenija Kolundžija, spec. medicinske psihologije.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Patološku upotreba internt je relativno nov pojam. Međutim on je široko rasprostranjen i još uvek se u stručnim krugovima vodi rasprava o tome da li se radi o zavisnosti ili ne.

Ono što je karakteristično kad se priča o patološkoj upotrebi interneta jeste nemogućnost kontrole korišćenja računara interneta, odnosno, ne samo kompjutera nego one aktivnosti koje se na internetu sprovodi.

Kao jedan od važnih kriterijuma navodi se vreme provedeno za računarom i literatura kaže da je to negde između 4 i 6 sati slobodnog vremena dnevno. Međutim, taj pokazatelj nije dovoljan. važniji su pokazatelji koji pokazuju promenu na planu ponašanja.

kada se povećava vreme koje se provodi za internetom, kada osoba gubi doživljaj vremena koji provodi za internetom. Kada zanemaruje zadovoljenje svojih osnovnih potreba, kao što su potreba za hranom, pićem, zanemaruje higijenske navike do mere da ne odlazi u toalet uopšte za sve to vreme boravka na mreži.

Dalje dolazi do promene na planu ponašanja u smislu da osoba postaje netolerantna, svadljiva i vrlo brzo se iznervira, naljuti, počinje da laže o tome koliko vremena provodi na računaru. Gubi realne društvene kontakte u svakodnevnom životu, povlači se. Može da dođe čak i do gubitka školovanja, zato što dolazi do toga da ne obavljaju više svoje školske obaveze i ne mogu da isprate ritam koji se od njih zahteva zato što puno vremena provode za računarom i na internetu.

Kako se ustvari razvio ovaj problem?

Počinje tako što se vreme provedeno na internetu i na mreži povećava. Tim povećavanjem dolazi do svih ovih posledica u smislu povlačenja iz socijalnih komunikacija, do problema na planu komuniciranja sa roditeljima. Dolazi do pojave čak i depresivnih simptoma i onda se krug završava tako da oni tu depresiju u stvari leče time što će biti na internetu i time povećavaju ustvari vreme koje se provodi na internetu i time se krug praktično zatvara.

Šta je ono što roditelji mogu da urade kada primete da dete ima ove simptome i ponaša se na ovakav način?

Prvo i osnovne je nikako ne zabraniti upotrebu kompjutera, jer to može da izazove kontra-efekat. Ono što treba da se uradi jeste da se provodi više vremena sa detetom, da se komunicira sa njim, da se razgovara, da se dogovara o tome koliko će vremena provoditi na internetu. Da se sa njim zajedno istražuje internet i da mu se pokažu dobre strane interneta. Da se podstiče njegova kreativnost ili istraživački duh, da nije internet samo boravak na društvenim mrežama ili igranje igrica.

I važno je uključivati se u aktivnosti koje dete obavlja tokom dana. Kao efikasnom se pokazala metoda nagrađivanja i kažnjavanja. Znači da se unapred dete i roditelji dogovore o broju sati koji će dete provesti za internetom dnevno. Ukoliko dete to ispoštuje može da sledi neka nagrada. Ta nagrada može da se povećava ako recimo dete uvede i neke druge dodatne aktivnosti u svom slobodnom vremenu.

Sa druge strane, ukoliko dete prekrši taj dogovor i ostane duže na internetu može da usledi neka kazna koja je prihvatljiva, u vidu smanjenja džeparca.

Ono što je jako važno jeste da roditelji u tome budu dosledni, znači da ne prekrše dogovor.

Ukoliko ovo sve ne pomogne naravno preporuka je da se jave za stručnu pomoć. Moguće je da se radi o nekom drugom dubljem problemu i da je to provođenje za računarom i na mrežama u stvari manifestacija nekog drugog dubljeg psihološkog problema i zbog toga je neophodna dobra dijagnostika i stručna pomoć.

Intervencije ekipe hitne medicinske pomoći kod akutnih stanja izazvanih psihoaktivnim supastancama

Tema: Intervencije ekipe hitne medicinske pomoći kod akutnih stanja izazvanih psihoaktivnim supastancama.

Govori dr Marija Bursać, hitna pomoć.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Dosta često naše lekarske ekipe intervenišu i u slučaju nekih drugih bolesti zavisnosti, najčešće intervenišemo kada je u pitanju alkoholizam, međutim vrlo često se dešava i u slučaju narkomanije. Kako ćemo reagovati u datoj situaciji zavisi od stanja pacijenta. To nama diktira ono što se dešava na terenu, u kom stanju ćemo zateći pacijenta, od toga zavisi naša reakcija. Vrlo često se dešava da su takvi pacijenti agitirani, agresivni, da ne žele našu pomoć, da nam je vrlo često potrebna pomoć policije u takvim situacijama, da njihovi roditelji ili staratelji ne mogu da nam budu dovoljni u tom momentu.

Ono što je značajno za pomenuti jeste da se i njihovo zdravstveno stanje razlikuje u zavisnosti od narkotika koje uzimaju. Imamo situaciju da ti simptomi mogu ići od toga da imaju kompromitovano disanje, da su cijanotični, poplaveli, da imaju poremećaj srčanog ritma, stanja svesti, kada moramo reagovati odmah, i jako je bitno da neko ko zatekne takvog pacijenta pozove na vreme. Mi imamo terapiju koju tada dajemo, i u zavisnosti od daljeg stanja pacijenta reagujemo. Ukoliko je potrebno, primenjujemo i mere kardiopulmonalne reanimacije. Takve pacijente nakon inicijalnog zbrinjavanja, naša lekarska ekipa prevozi dalje u urgentni centar, gde će oni biti dalje zbrinuti i po potrebi upućeni na Kliniku za psihijatriju.

U zavisnosti od toga koji se narkotik uzima, imamo i psihoaktivne supstance koje će delovati na drugi način. Kod takvih osoba najčešće imamo situaciju da su oni agresivni, agitirani, da imaju visok pritisak, veliki broj otkucaja, mogu da imaju nedostatak vazduha, osećaj gušenja itd, opet se primenjuje druga terapija u tom momentu, ali je nastavak isti. Nakon inicijalne terapije ćemo mi takve pacijente prevesti na Odeljenje detoksikacije u Urgentni centar, a oni dalje preuzeti i zbrinjavati.

Intervencija hitne pomoći kod narkomana najčešće znači intervenciju uz asistenciju policije. To su uglavnom ozbiljna stanja – granica života i smrti.

Lečenje bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci

Tema: Lečenje bolesti zavisnosti od psihoaktivnih supstanci.

Govori dr Dušica Kirilov, sci. sudske psihijatrije.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Mi imamo dve kategorije pacijenata kod nas na lečenju. Jedna grupa su pacijenti koji su svojom odlukom došli kod nas na lečenje, to su ljudi koji su u jednom momentu shvatili da su u problemu i da su umorni od borbe sa svojom zavisnošću od droge, pa su odlučili da dođu da se leče. Druga kategorija pacijenata su oni koje, zbog činjenja krivičnih dela koja su  vezi sa uzimanjem psihoaktivnih supstanci, sud uputi na sprovođenja mera bezbednosti obaveznog lečenja zavisnika od droga zatvorenog tipa, jer se procenilo da će se smanjiti opasnost od činjenja krivičnih dela onda kada oni izleče svoju bolest.

Pacijenti koji dolaze svojom voljom na lečenje, dolaze sa različitim motivima, a cilj našeg lečenja je da kod njih probudimo pravu suštinsku motivaciju, a to je u stvari promena kompletnog načina ponašanja, odnosa prema problemima u životu i prevazilaženja bolesti zavisnosti. Ovde je jako veliki znak pitanja šta znači ,,na vreme”. Nekada se roditelji jave kod nas onoga momenta kada otkriju da dete ima problem sa psihoaktivnom supstancom, tj. da je počelo da zloupotrebljava psihoaktivnu supstancu, i pre nego što se razvije bolest zavisnosti. Nekada se jave sa detetom, a nekada se jave bez deteta, pokušavajući da problem uhvate onoga momenta pre nego što je uzeo maha. Nažalost, to za lečenje nije uvek pravi momenat.

Pravi momenat je onog trenutka kada sam korisnik psihoaktivne supstance shvati da ima problem. Iz tih razloga ono što nam otežava posao je to kada narkomanija mnogo dugo traje. Kada narkomanija dugo traje, zavisnik nema iluzije što se tiče odnosa sa drogom, i što se tiče problema vezanih za uzimanje psihoaktivne supstance. Mnogo više iluzija postoje u onom eksperimentalnom periodu, i periodu sporadičnog uzimanja psihoaktivne supstance, gde bismo mi mislili da je pravo vreme za započinjanje lečenja. Tu jeste momenat kada terapeut treba da deluje pružanjem pravih informacija, ali nažalost, to nije uvek momenat kada će se lečenje desiti, i imati očekivani rezultat.

Lečenje zavisnosti od droga je proces. Jedna od faza koje obavezno moramo u tom procesu lečenja proći je da uočimo koji su to faktori koji mogu da budu otežavajući, i koje možemo da iskoristimo kao pomažuće u održavanju uspostavljanja apstinencije u samom procesu lečenja u bolnici. Čitav proces lečenja upućen je na promenu načina ponašanja i na promenu sistema vrednosti. Iz tih razloga, sve vreme lečenja mi pacijenta pripremamo za izlazak napolje. Pristup je krajnje individualan, pošto svakog našeg pacijenta napolju čeka (ili ne čeka) nešto drugo.

Što duže korisnik psihoaktivnih supstanci – to manje iluzija! Lečenje je proces i znači promenu sistema vrednosti. Pravi momenat za lečenje je onaj kad sam korisnik shvati da ima problem!

Saveti za roditelje ukoliko se uoči problematično ponašanje dece

Tema: Saveti za roditelje ukoliko se uoči problematično ponašanje dece.

Govori Sanja Drča vms.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

S obzirom da se mladi ljudi svakodnevno susreću sa raznim izazovima, roditeljstvo se danas čini teže. Jedan od najvećih strahova svakog roditelja jeste da mu dete proba drogu. Testovi za detekciju psihoaktivnih supstanci u urinu, odnosno otkrivanje psihoaktivnih supstanci u urinu nam služe da brzo i jednostavno otkrijemo da li se eventualno problematično ponašanje tinejdžera vezuje za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Testovi nam služe i za kontrolu prilikom tretmana pacijenata koji se leče od bolesti zavisnosti, međutim ovde bismo stavili akcenat na problematične adolescente.

Testiranje je brzo zato što već posle 30 sekundi do jednog minuta možete znati da li Vam je dete u problemu. Diskretni su jer su testovi tako koncipirani da ih možete iskoristiti i u kućnim uslovima, u okviru svoje porodice. Testovi otkrivaju supstance koje se nalaze u opticaju na ulici. To su najčešće Amfetamini, popularni Ekstazi, zatim marihuana, heroin i kokain, i postoje 2 vrste testova: Oni koji hvataju 5 supstanci, kao Panel testovi, i testovi koji hvataju samo jednu supstancu, npr samo marihuanu ili heroin. Razlika je u ceni – cena pojedinačnih testova je negde oko 400 dinara, a Panel test je do 1000 dinara. Postoje neki testovi koji hvataju 10 supstanci, ali najčešće roditelji kupuju ove testove na 5 supstanci.

Važno je reći da ukoliko primetimo problematično ponašanje kod adolescenta – bežanje sa časova, zamenu dana za noć, popuštanje u školi, to je signal da se nešto događa. Uvek je preporuka da se obavi razgovor, a ukoliko razgovor ne urodi plodom da se adolescent suoči sa lošim ponašanjem, onda pribegavamo testiranju. Ono se radi u kućnim uslovima, test se nabavlja u apoteci, pročita se uputstvo, laici ga vrlo lako sprovedu. Važno je naglasiti da se uzorak za testiranje obezbedi na adekvatan način, u smislu da moramo biti prisutni kada tinejdžer daje uzorak da ne bi pokvario uzorak, ili dodavanjem vode iz toaleta, ili dodavanjem vode iz slavine, eventualno tečnog sapuna, a dešava se i da pozajme uzorak od druga za koga znaju da ne uzima drogu i onda taj uzorak podmetnu kao svoj.

Supstanca se nalazi u urinu i mora da prođe 3 sata od momenta konzumiranja supstance da bi uopšte mogli da je nađemo u urinu, a koliko ostaje u urinu zavisi od toga koja je supstanca u pitanju, zavisi od količine uzete supstance, i zavisi od učestalosti konzumiranja. Neko je pravilo da brze droge brže i izlaze iz urina, pa ekstazi, kokain i amfetamini ostaju 3-5 dana u urinu, heroin 7-10 dana, a marihuana 10-14 dana. Što je količina i učestalost veća, supstanca se duže zadržava u urinu. Isto tako, u slučaju pozitivnog testa ne treba dizati paniku, već opet obaviti razgovor i smatrati da se uhvatiti problem, jer što se problem brže uhvati, tretman može na vreme početi samim tim je i uspeh tretmana veći.

Problematično ponašanje adolescenata signal je za razgovor, ako ne urodi plodom, sledi testiranje, kao prva provera i uvod za rešavanje problema.

Zloupotreba lekova

Tema: Zloupotreba lekova.

Govori dr Tamara Bugarski.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Nema sumnje da pravilna upotreba lekova dovodi do poboljšanja zdravlja i kvaliteta života. Pod pravilnom upotrebom lekova podrazumevamo upotrebu leka u određenoj dozi, uodređeno vreme i u određenom vremenskom periodu, koja je indikovana od strane lekara, i iz medicinski opravdanih razloga.

Kod nas se često upotrebljavaju benzodiazepini, prvenstveno samoinicijativno, bez lekarskog nadzora, u svrhe korekcije napetosti i regulacije sna. Sama uznemirenost i napetost je prateća pojava različitih stanja i bolesti, a može da bude i nezavisan poremećaj. Uznemirenost suzbijamo tek onda kada njena pojava nije svrsi shodna, već dovodi do otežavanja funkcionisanja organizma i samog kvaliteta života.

Benzodiazepini su grupa lekova koja u kratkom periodu dovodi do redukcije uznemirenosti, napetosti i regulacije sna. Upotrebljava se u kratkom periodu, za lečenje akutnih reakcija na stres, kriznih stanja, sekundarnih anksioznosti kod teških bolesnih stanja, može da se koristi kao dodatak antidepresivnoj, tj. antipsihotičnoj terapiji u lečenju psihijatrijskim poremećaja i bolesti.

Kod upotrebe benzodiazepina najvažnije je da se koriste u najkraćem mogućem vremenskom periodu i u najmanje efikasnoj dozi. Kod dugotrajne upotrebe dolazi do razvoja tolerancije na upotrebu leka, gde je potrebno da povećavamo doze da bismo došli do početnog efekta.

Sve ovo dovodi do razvoja zavisnosti. Ta zavisnost je ista kao zavisnost od drugih psihoaktivnih supstanci, ili zavisnost od alkohola. Ljudi koji ih dugotrajno upotrebljavaju u njima vide oslonac i koriste ih za rešavanje bilo kakve stresne situacije. Često se dešava da su oni i uslov za normalno dnevno funkcionisanje.

Ukoliko dođe do naglog prekida lekova, to dovodi do razvoja apstinencijalne krize, koja se manifestuje komplikovanom kliničkom slikom. Zato je potrebno da nikako samoinicijativno ne treba prekidati unos lekova, već se obratiti lekaru, jer jedino pod lekarskim nadzorom to može da se radi. Za to postoji tim stručnjaka na klinici za psihijatriju KC Vojvodine.

Takođe postoje osobe koje imaju teška hronična opstruktivna oboljenja pluća, kod kojih je delimično kompromitovan centar da disanje i ventilaciju i njihova upotreba može da dovede do depresije centra za disanje i smrtnog ishoda. Često se koristi i u kombinacijji sa alkoholom, gde alkohol potencira njihovo delovanje, može takođe dovesti do depresije centra za disanje i smrtnog ishoda.

Upotreba ovih lekova nikako nije trajno rešenje, već su oni samo potpora dok ne savladamo način na koji da se izborimo protiv stresnih stanja. Trajno rešenje je ipak u nama, a u tome mogu pomoći lekari i stručnjaci Klinike za psihijatriju KC Vojvodine.

Lekove za smirenje ili lečenje poremećaja sna ne treba upotrebljavati bez konsultacije. Nekontrolisana upotreba može da dovede do ozbiljnih posledica.

O psihostimulansima i posledicama zlouopotrebe

Tema: O psihostimulansima i posledicama zlouopotrebe.

Govori dr Ana Marija Vejnović.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Psihostimulansi su jedna od tri velikih psihoaktivnih supstanci, pored depresora i halucinogena. Najrasprostranjenije i najupotrebljivije dozvoljene supstance u ovoj grupi su nikotin i kofein. Međutim, kada govorimo o opasnim i ilegalnim drogama, u njih ubrajamo: kokain, amfetamin i ekstazi. Zajedničko dejstvo ovih droga je stimulativno dejstvo na psihomotornu aktivnost organizma. Oni povećavaju sreću, osećaj snage, samopouzdanja, održavaju organizam u budnom stanju, a na telo utiču tako što ubrzavaju rad srca i povećavaju krvni pritisak.

Kokain je alkaloid koji se prepoznaje u vidu belog praha. On se koristi ušmrkavanjem ili pušenjem. Postoji tzv. krek, koji predstavlja sirovi ekstrakt biljke Eritroksilon koka, koja se uzgaja u Južnoj Americi. Dejstvo kokaina se deli u tri faze. Prva faza je euforična, druga je faza zbunjenosti, iluzija i halucinacija, a treća je depresivna faza. Depresivna faza nastaje zbog iscrpljenosti organizma, jer u vrlo kratkom periodu dolazi do iscrpljenja stimulativnih materija u mozgu, za 15-30 minuta se iscrpe rezerve u mozgu koje su predviđene da tokom dana održavaju organizam u budnom i aktivnom stanju, a to je oko 18 sati. Prvobitan efekat ove droge je stimulativan i razbuđujući, međutim ona dugotrajno i posledično dovodi do iznurenosti i iscrpljenosti organizma, i jedne depresivne faze. Kokain može izazvati i psihičku i fizičku zavisnost.

Amfetamin je najpoznatiji sintetski stimulans koji se koristi kod nas, ulični naziv mu je Speed, koji ukazuje na dejstvo koje ima. To je takođe stimulirajuće dejstvo, daje brze efekte. Nazivaju ga i Ice zbog fizičkog izgleda koji je u vidu belih kristala, i tako se lako može prepoznati. Ono što je često opisano kod zloupotrebe amfetamina su prolazne psihotične faze koje su vrlo opasne po korisnike.

Treća droga iz ove grupe je Ekstazi, ulični naziv mu je Ekser, ili poznato je po hemijskom nazivu, MDMA, i pored zajedničkog dejstva ostalih stimulansa, karakteristično je da daje povećanu želju za zbližavanjem sa ljudima, povećanje empatije, želju za igranjem, hodanjem, kretanjem, i to je nešto po čemu se lako prepoznaje da je neko uzeo Ekstazi. Kako možemo postaviti sumnju da neko koristi stimulanse? To je tako što oni pored svega navedenog izgube dnevno-noćni ritam, poremete način unošenja hrane i tečnosti, dolazi do potpunog poremećaja osnovnih životnih aktivnosti.

Ono što je bitno naglasiti je utisak na telesno zdravlje, one izazivaju dehidrataciju i mogućnost toplotnog šoka. Vrlo negativno deluju na mozak, srce, jetru, i dugotrajnim dejstvom, čak kombinacijom sa alkoholom gde se potenciraju neželjeni efekti, česti su smrtni ishodi kod upotrebe stimulansa. Na našoj klinici dijagnostikuje se pomoću Rimpanel testova, i detoksikološkim analizama krvi, a terapija je psihoterapija i pridružena farmakoterapija za prateća stanja.

Stimulansi daju osećaj snage, samopouzdanja… Uništavaju mozak, srce, jetru… Vrlo su česti smrtni ishodi!

O halucinogenim drogama i posledicama zloupotrebe

Tema: O halucinogenim drogama i posledicama zloupotrebe.

Govori dr Tamara Bugarski.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Halucinogene droge su vrsta psihoaktivnih supstanci koja se upotrebljava unazad stolećima, prvenstveno u neke religijske svrhe. Još u 16. veku, kada su Španci dospeli na tle Srednje Amerike, posmatrali su neke religijske rituale i trans domorodaca. Kod nas se najčešće upotrebljavaju LSD i Psilocibin, takođe postoje neki lekovi koji mogu dovesti do sličnih manifestacija kao ove droge.

LSD je derivat lizergične kiseline koja se nalazi u ergotu, gljivici koja se nalazi na raži ili nekim žitaricama. Unosi se najčešće u oralnom obliku, u obliku tableta, a može biti u tečnom obliku.

U tečnom obliku, stavlja se na apsorbujući papir, od koga se pravi dekorativni papir. Taj papir je ekvivalent jedne doze. Nakon upotrebe dolazi do halucinacija, ali i drastičnih promena u raspoloženjima. Navode da mogu doživeti više emocija u isto vreme, javljaju se ukršteni doživljaji, gde konzumenti navode da mogu da vide zvuk ili čuje boje, što izaziva strah i napetost i uvodi ih u stanje panike.

Kod nekih ljudi mogu da se jave i zastrašujući osećaji propadanja, očanja, gubitka razuma i kontrole, kao i intenzivan strah od smrti, što takođe dovodi do paničnih poremećaja, i eventualno psihotičke dekompenzacije. Par dana nakon upotrebe, a nekad i do godinu dana, mogu da se jave flešbekovi koji znatno otežavaju profesionalno i socijalno funkcionisanje.

Gljive koje su bogate psilocibinom uspevaju na tropskim ili subtropskim područjima Meksika i SAD-a, upotrebljavaju se sveže ili u sušenom obliku, a pošto termička upotreba ili hlađenje ne oštećuje tu aktivnu supstancu, često se od njih prave čajevi ili se dodaju hrani, gde se neutrališe taj gorki ukus gljiva. Takođe upotreba može dovesti do halucinacija, ali najčešće dovode do pogrešne percepcije vremena, gde konzument ne može da razlikuje fantaziju od stvarnosti. To stvara jako izražen osećaj panike, a dovodi ih i do stanja psihoze.

Za halucinogene droge je karakteristično da ne dovode do fizičke zavisnosti, ali dovode do porasta tolerancije, gde je potrebna veća doza da bi se dovelo do početnih efekata. Pošto se dobijaju od biljaka ili gljiva, nikada nismo sigurni koja psihoaktivna supstanca je u pitanju, i u kojoj koncentraciji. Zbog te nepredvidive prirode, izrazito su opasne za upotrebu.

Svakako treba potražiti savet stručnjaka i nadležnih lekara, koji se nalaze u KC Vojvodina i Klinici za psihijatriju.

Poremećena percepcija vremena, ,,slušanje” boja ili ,,oslikavanje” zvuka – stanja su izazvana halucinogenim drogama. Uvod su u razvijanje intenzivnog osećaja straha, nerazumevanja… Ponavljanja su moguća i do godinu dana nakon konzumacije.

Posledice najčešće korišćenog opijoida, heroina

Tema: Posledice najčešće korišćenog opijoida, heroina.

Govori asis. dr Dragana Ratković.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.SHOW MORE

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Heroin, kao visoko adiktivna droga je jedna od najčešće korišćenih opiolida. Proizvodi se od prirodne supstance opijuma. Heroin ima izgled sitnih kristala, koji podsećaju na kristale šećera u prahu, brašna ili deterdženta. Boja varira od bele preko boje slonove kosti, do smeđe boje, a miris podseća na sirćetnu kiselinu. Čist heroin je bele boje, i gorkog je ukusa. Na ulici heroin se meša sa različitim supstancama, najčešće sa mlekom u prahu, skrobom, šećerom ili paracetamolom, međutim meša se nažalost sa nekim drugim otrovnim materijama. Sam heroin je zastupljen u niskom procentu, i on iznosi 9-11%. Osobe koje ga konzumiraju ne znaju niti šta sadrži ni koju koncentraciju sadrži ulični heroin, tako da su pod visokim rizikom od predoziranja i smrti.

Načini upotrebe heroina su različiti, postoji intravenski način, koji je najčešći, zatim ušmrkavanjem, pušenjem, ili inhalacijom dima. Kratkoročni efekti nastaju nakon nekoliko minuta i traju nekoliko sati.

Kada se koristi intravenski faze koje mogu da se prepoznaju su: prva – faza udarnog dejstva/fleš, traje samo nekoliko minuta, i zavisnici je opisuju kao osećaj topline, tj. telesne senzacije. Druga – euforično meditativna faza, i kako sam naziv govori, javlja se euforija, i opet osećaj toplote koja se razliva u organizmu, taj osećan zavisan je od načina i količine uzimanja, kao i brzine dopiranja do mozga i vezivanja za opijatske receptore koji se tu nalaze. Faza koja sledi je meditativna, faza meditacije, pospanosti, umora, osećaj težine u ekstremitetima, crvenilo kože, a ovde se može javiti i mučnina, povraćanje, svrab po koži. Naredna faza je hipnotička faza, kada je osoba pospana, ulazi u san, i traje nekoliko sati. Puls je usporen, krvni pritisak je snižen, i ukoliko je predoziranje, može doći do kardiorespiratornog zastoja i smrtnog ishoda.

Kada se osoba budi iz treće faze, oseća se slabo, anksiozno, malaksalo, depresivnog raspoloženja, ono što je karakteristično jeste da postoji velika želja za ponovnim uzimanjem heroina. U slučaju predoziranja, neophodno je pozvati službu hitne medicinske pomoći.

Na ulici se heroin meša s raznim supstancama te korisnik ne zna šta sve unosi. To znači da se rizik koji nosi konzumacija mnogostruko umnožava.

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci – Kanabis

Tema: Zloupotreba psihoaktivnih supstanci – Kanabis.

Govori dr Ana Marija Vejnović.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Kad govorimo o zloupotrebi supstanci, najraširenija ilegalna droga u Srbiji je kanabis,ili u slengu poznata kao trava. Koristi se nekoliko oblika ove droge, koje se razlikuju u koncentraciji aktivne supstance, takozvanog kanabidoida ili thc-a. Koristi se marihuana, koja predstavlja delove cveta i lišća jedne indijske konoplje, i ona podseća izgledom na začin origano.

Zatim, koristi se i hašiš, to je smola ženske biljke indijske konoplje, i neki kažu da liči na čokoladu, tako bi se prepoznalo, i treći oblik je kadaminolovo ulje koje predstavlja ekstrakt koji najviše liči na katran. Ono što najviše treba naglasiti jeste da kadaminolovo ulje ima najviše  koncentracije ove supstance. Najčešći oblik kako se konzumira marihuana jeste u vidu cigareta, često je pomešana sa duvanom i to je takozvani džoint, ali koristi se i u mešavini sa hranom ili u vidu čajeva.

Efekti marihuane se odražavaju i na psihofizičku aktivnost korisnika, i oni nastaju već nakon 15-20 min nakon konzumacije, i traju do 4-5h. Kako bi se mogla postaviti sumnja da je neko uzeo marihuanu jeste na osnovu fizičkih znakova – crvenila beonjače, suvoće usta, ubrzanog rada srca, povećanog apetita i to često ka slatkišima, isto tako poremećaj koordinacije, ravnoteže. Oni kratkotrajni psihički efekti koji su zapravo i poželjni za korisnika jesu euforija, bezbrižnost, usporen protok vremena, pojačani čulni utisci, ali dolazi do smanjenja pažnje i mogućnosti rasuđivanja, i jedna dugoročna posledica jeste u vidu smanjene volje, motivacije za radom, oslabljenje pamćenja, koncentracije i intrlektulalna tupost. Može se još prepoznati i po karakterističnom neprijatnom intenzivnom mirisu koji se dugo zadrržava u odeći ili kosi korisnika.

Opisane su i neke komplikovane intoksikacije marihuanom I one se manifestuju u vidu razdražljivosti, agresivnosti, paničnih napada, i često čak i paranoja i psihoza su opisane. Halucinogeni oblik marihuane, tzv skank daje intenzivne halucinacije.

Bitno je naglasiti da je moguće razviti zavisnost od marihuane, i samim tim posledični apstinencioni sindrom kriza pri naglom prestanku uzimanja je isto vidljiv. U poslednjih nekoliko godina se mnogo spominju sintetski kanabinoidi koji su poznati pod nazivom ,,spajs” ili ,,k2″, i ima ih oko 400 vrsta i svake godine su u sve većem porastu. Klinički značaj u postojanju ovih kanabinoida jeste u tome što su mnogo jači efekti ovih droga, a samim tim i posledice su teže. Osim toga, često nisu detektabilni na postojećim komercijalnim tekstovima za drogu.

Na klinici za psihijatriju KC Vojvodina, mi za dijagnostiku koristimo urin panal testove, međutim oni su slobodni u prodaji u apotekama i mogu se nabaviti. Terapijski gledano, najveći značaj ima psihoterapijska psihološka podrška, ali isto tako je neophodna i suportivna simptomatska farmakoterapija u postojanju anksioznosti ili depresivnosti.

Kanabis, hašiš, ulje… Euforija, bezbrižnost, usporen protok vremena, pojačana čula…. Samo kratkotrajni efekti konzumiranja koji uvode u stanja bezvoljnosti, pada koncentracije, motivacije… Do intelektualne tuposti. Zavisnost? Da!

Razvoj i prevencija bolesti zavisnosti kod mladih

Tema: Razvoj i prevencija bolesti zavisnosti kod mladih .

Govori dr Vera Kaličanin, psihijatar.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Kada govorimo o razvoju bolesti zavisnosti kod mladih, i o prevenciji razvoja istih, bilo bi značajno reči primer po čemu se razlikuje, a to je da kod adolescenata faza razvoja zavisnosti počinje od eksperimentisanja, počinju da koketiraju sa psihoaktivnim supstancama, traže uzbuđenje, opasnost, inicijaciju u vršnjačku grupu, i kada prolazi kroz ostale faze, i tako kada prolazi kroz ostale faze, kada se u provodu uzima, značajno je da kod omladine bolest jako brzo uđe u takozvanu kompulsivnu fazu. Zato se kaže da treba da postoji nulta tolerancija za bilo kakvu zloupotrebu, zato što se kod mladih takoreći potkrade.

Šta je to značajno primetiti? Od strane porodice, koja je jedan od jako bitnih faktora, treba obratiti pažnju na poremećaj ponašanja i emocija. Deca odlična u zadnjim razredima osnovne, ili ranim srednje, počinju da izostaju sa časa, ne spavaju, beže od kuće, nestaju stvari iz kuće, razdražljivi su, počinju da se druže sa takozvanim lošim društvom, i to je faza u kojoj treba intervenisati. Jako je važno da roditelje na vreme primete i da ne guraju problem pod tepih, da ne normalizuju situaciju (Proći će kada završi školu, to je samo faza, mladost ludost, svi ponekad puše i popiju). U našoj kulturi je takoreći normalno da se dete napije za punoletstvo, malu maturu, veliku maturu, rođendan kod drugara, slavu, da se provuče jedna, dve čaše i cigarete, i dok se okrenemo razvije se bolest zavisnosti sa ozbiljnim posledicama.

Takođe, trebalo bi uzeti u obzir i to da kod omladine jako bitan faktor igraju vršnjačke grupe. Mladi ljudi se pod velikom dostupnošću medija identifikuju sa antiherojima, sa negativnim modelima – glumci, muzičari koji otvoreno pričaju o tome, koji u inostranstvu idu na detoksikaciju, pričaju koliko su čega popili, šta su ušmrkali, i onda negde u nedostatku pozitivnih identifikacionih modela, a uzevši u obzir da često u porodici postoji jedan od roditelja koji ima bolest zavisnosti, mladi ljudi identifikuju se sa negativnim modelima.

Treba obratiti pažnju na tu ranu prevenciju, zatim aktivaciju zdravih stilova života, bavljenje sportom, uključivanje u školske aktivnosti, rekreativnu nastavu, čitanje knjiga, razgovor sa decom. Jako je bitno da dete ima nekoga kome može da se obrati ako roditelj iz bilo kog razloga nije dostupan (porodica rasturena, dezorganizovana, bolesna, ako ne postoji adekvatan odnos). Uvek je tu neki nastavnik, školski drug, rođak sa kim može da se razgovara.

I na kraju, tu je stručna služba. Nije sramota tražiti pomoć, na kraju krajeva, napraviti drugačiji izbor, razlikovati se od grupe u nečemu što je kvalitetnije i zdravije nije sramota. Time se upravo pravi razlika, iskorak i izbor koji može da predvidi ceo život.

Da se bolesti zavisnosti ne ,,potkradu”, neophodna je nulta tolerancija. Problem ,,pod tepihom” – ne!