Posledice pušenja

Tema: Posledice pušenja

Govori dr Olga Ivetić.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Posledice pušenja su mnogobrojne, različitog stepena prisustva, intenziteta i učestalosti, ali su neizbežne. Posledice se kao takve mogu podeliti na psihičke (kada govorimo pre svega o zavisnosti), fizičke ( kada pored zavisnosti govorimo o drugim oboljenjima), potom na socijalne (kada pored zavisnosti govorimo o promenama u ponašanju), ekonomske (u smislu materijalnih izdataka), i ekološke (u smislu mogućeg izazivanja požara, aerozagađenja, itd). Efekti pušenja se sagledavaju kroz efekte na zdravlje pojedinca, ali uopšteno i na javno zdravlje, tj. predstavljaji sveobuhvatni uticaj na zdravlje populacije širom planete.

Na efekte pušenja utiču i drugi faktori kao što su pol, starost, genetske predispozicije, konstitucija pušača, dužina pušačkog staža, način pušenja. Danas je poznata uloga pušenja u nastanku mnogobrojnih oboljenja, među kojima govorimo i o kardiovaskularnim oboljenjima, tako se zna i da je rizik od nastanka koronarne bolesti mnogo veća među strastvenim pušačima. Takođe je poznata i uloga pušenja u nastanku cerebrovaskularnih bolesti, naročito ukoliko je pušenje udruženo sa nekim drugim faktorima, kao što je, pre svega, zloupotreba alkohola, nekretanja, postojanja nekih drugih telesnih bolesti, odnosno somatskih. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se danas pušenjem ne prestaje ni tokom trudnoće, iako je poznato da je pušenje tokom trudnoće može da dovede do intrauterinog zastoja u razvoju ploda, različitih anomalija ploda, spontanog pobačaja, prevremenih porođaja, itd.

Danas se posebno ističe značaj u nastanku povećanog rizika od oboljevanja među populacijom u koju svrstavamo sekundarne uživaoce duvanskog dima, ili takozvane pasivne pušače, gde u prilog toj činjenici govore podaci o sve češćem dijagnostikovanju oboljenja disajnih puteva u dečijem uzrastu. Ako uzmemo da je rizik od infarkta duplo manji nakon samo godinu dana od prestanka pušenja, a da se nakon 15 godina od prestanka pušenja rizik od moždanog udara poistovećuje sa rizikom kod nepušača, onda je negde veoma važno da se blagovremeno donese odluka o prestanku pušenja, i u cilju sprovođenja iste, ako je to potrebno, da se potraži stručna pomoć.

Posledice pušenja su mnogobrojne i neizbežne. Ne samo za korisnike!

Duvan kao otrov na koji se svesno pristaje

Tema: Duvan kao otrov na koji se svesno pristaje.

Govori dr Olga Ivetić.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Duvan je jako legalno prihvaćen u gotovo svim državama sveta, a predstavlja jedan od najvećih otrova koje čovek unosi za organizam, prilikom čega ugrožava ne samo sopstveno zdravlje, već zdravlje ljudi iz svog okruženja.

Pušenje danas predstavlja jedan od vodećih problema savremenog društva, jer se sa njim otpočinje u sve mlađoj životnoj dobi, najčešće negde prema podacima između 12. i 17. godine života, gde su uzroci ovog ranog otpočinjanja različiti, a najčešće se dovode u vezu sa radoznalošću, sa željom za pomeranjem granica, samodokazivanjem, ali i učenjem po modelu.

Nikotin predstavlja prvu psihoaktivnu supstancu sa kojom se čovek susreće, prilikom čega je on visoko toksičan i dovodi do stvaranja zavisnosti  kao i druge psihoaktivne supstance. On delujući na specifične receptore u centralnom nervnom sistemu, pre svega na nikotinske receptore dovodi do povećanja količine dopamina, što dovodi do osećaja zadovoljstva.

Delujući na ove specifične strukture centralnog nervnog sistema, on smanjuje anksioznost, ubrzava mentalne procese i poboljšava kognitivno funkcionisanje, ali i dovodi do niza vegetativnih promena, kao što su ubrzanje srčanog rada, povišenje krvnog pritiska i smanjenu cirkulaciju krvi kroz organizam.

Pušenje danas spada u bolest zavisnosti, ali je kao takva za razliku od drugih široko socijalno prihvaćena, gde se ta socijalna prihvatljivost može dovesti u vezu sa time da, za razliku od upotrebe droga, ne dovodi do neposrednih štetnih efekata kao droga. Za druge strane, ne izaziva asocijalno niti antisocijalno ponašanje, i ne iziskuje velika materijalna sredstva.

Pušenje se definiše kao zavisnost, psihička i fizička, prilikom čega je veoma teško ove entitete posmatrati kao odvojene. Psihička zavisnost se dovodi u vezu sa željom pojedinca za izazivanjem osećaja zadovoljstva, i njegove nemogućnosti da kontroliše napetost bez prisustva cigarete, tako cigareta postaje verni pratilac različitih situacija, i u potpunosti se integriše.

Zbog toga su određeni događaji praktično nezamislivi bez prisustva cigarete, kao što je spremanje za izlazak u grad, sedenje u kafiću, razgovor sa prijateljima itd.

Agresivnost pušača i proizilazi iz njihove težnje da u svim prilikama i na svim mestima puše, ne obazirući se pritom na molbe i zahteve ljudi iz njihove okoline da to ne čine.

Fizička zavisnost se dovodi u vezu sa koncentracijom nikotina u krvi, i sve one negativne promene koje se dešavaju, kao glavobolja, vrtoglavica, pospanost, zamor, nesanica itd. su upravo posledica snižene vrednosti nikotina u krvi. Zbog svega ovoga je često neophodno potražiti stručnu pomoć ukoliko želimo da ostavimo pušenje.

Ne dovodi do asocijalnog ili problematičnog ponašanja, ne iziskuje velika materijalna ulaganja, ali… Pušenje je zavisnost – fizička i psihička!