Prvi kontakt sa cigaretama, alkoholom i psihoaktivnim supstancama

Tema: Prvi kontakt sa cigaretama, alkoholom i psihoaktivnim supstancama.

Govori dr Darja Šegan.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Adolescencija predstavlja prelazni period između detinjstva i ranog odraslog doba. U ovom periodu postoji intenzivan rast i sazrevanje, kako na fizičkom, tako i na kognitivnom, emocionalnom, ali i socijalnom planu. Takođe, u ovom periodu dešava se kod većine mladih i prvi kontakt sa cigaretama, alkoholom i psihoaktivnim supstancama. U adolescenciji, mladi se suočavaju sa brojnim razvojnim zadacima i stresovima, kao što su: prihvatanje telesnih promena nastalih u pubertetu, osamostaljivanje u odnosu na roditelje, prihvatanje novih društvenih uloga, izbor profesije, kao i razvijanje socijalnih relacija, kako vršnjačkih, tako i partnerskih.

Ono što čini adolescente posebno ranjivim u odnosu na zloupotrebu supstanci je činjenica da je njihovo mišljenje uglavnom orijentisano na sadašnjost – ovde i sada. Oni teško mogu da razumeju posledice svojih postupaka. Njihova impulsivnost i prirodna radoznalost, tj. potreba za isprobavanjem novih iskustava, kao i to što su njihove bazirane na emocijama umesto na logici, naročito u stresnim situacijama, odnosno pod pritiskom.

To je period buntovništva, prkošenja autoritetima i formiranja sopstvenog identiteta, gde je mladima veoma važna pripadnost vršnjačkoj grupi, a uzimanjem supstanci često se stvara neki prividni osećaj zajedništva i pripadanja vršnjačkoj grupi, što je mladima u ovom razdoblju veoma važno. U našoj sredini, kao i u svetu, mladi eksperimentišu prvo sa cigaretama i alkoholom kao socijalno prihvatljivim oblicima ponašanja. To je neka vrsta inicijacije u svet odraslih, a od psihoaktivnih supstanci najčešće upotrebljavaju marihuanu, zatim lekove, stimulanse, halucinogene i opijate.

Pored toga što zloupotreba supstanci podrazumeva neke zdravstvene posledice negativne po zdravlje pacijenta, ona ima i indirektne posledice rizičnih ponašanja i izlaganja opasnotima do kojih dolazi pod dejstvom ovih supstanci. Takođe, nije zanemarljiv ni rizik od kasnijeg razvoja od psihičke i fizičke zavisnosti.

Kada bi roditelji trebalo da se zabrinu i zapitaju da li njihov adolescent koristi psihoaktivne supstance? Roditelji uglavnom primećuju neke od znakova – opadanje ocena, pojava neopravdanih izostanaka, a mogu se primetiti i fizički znaci, kao što su: nerazumljiv govor, teškoće koordinacije, crvenilo očiju, sužene ili proširene zenice, pojava razdražljivosti, agresivnosti i drugih promena na planu spavanja i ishrane. Ukoliko se ova sumnja kod roditelja potvrdi, šta treba da rade? Važno je da sačuvaju prisebnost, da pokušaju da ostvare komunikaciju sa svojim adolescentom i da mu pruže razumevanje i podršku, a onda da potraže i stručnu pomoć.

Blagovremena stručna pomoć je veoma važna, jer, iako su adolescenti osetljiviji u ovom periodu, oni isto tako u odnosu na odrasle imaju bolje mogućnosti usvajanja novih veština i navika, tako da je njihov kapacitet za rehabilitaciju mnogo bolji.

Prvi kontakt s cigaretama, alkoholom ili drogom dešava se najčešće u adolescentnom dobu. U tom uzrastu, teško je razmišljati dalje od ,,sutra”, pa se ni posledice bez adekvatne pomoći ne mogu sagledati.