Kockanje

Ukoliko dođe do patološkog kockanja, neophodan je vid lečenja, mogućnosti su razne. Pre svega se radi o psihoterapijskim tretmanima, koji mogu biti individualni, grupni ili porodični.

Patološko kockanje i lečenje

Tema: Patološko kockanje i lečenje.

Govori doc. dr Ksenija Kolundžija, spec. medicinske psihologije.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Ukoliko dođe do patološkog kockanja, neophodan je vid lečenja, mogućnosti su razne. Pre svega se radi o psihoterapijskim tretmanima, koji mogu biti individualni, grupni ili porodični. Kao dobre su se pokazale grupne samopomoći, a ukoliko dođe do nekih psihičkih problema kao što je pojava depresivnosti, zloupotrebe ili zavisnosti od alkohola, ili čak suicidalne ideje i pokušaji samoubistava, tada se preporučuje i psihijatrijski tretman uz primenu adekvatnih lekova.

Problem sa kojima se suočavamo mi profesionalci koji radimo sa kockarima, kao i sami kockari, jeste pitanje njihove motivacije za promenom ponašanja. To što su se oni javili za stručnu pomoć i došli kod nas, ne znači da su oni spremni da promene svoje ponašanje. Oni su često uslovljeni od strane porodice, ili bračnog partnera, iscrpeli su sve mogućnosti za dolaženje do novca koje im omogućava i dalje kockanje i vraćanje dugova, često su depresivni, počinju sa zloupotrebom alkohola, i zbog toga se javljaju za pomoć. To jeste neophodno kao prvi korak, ali nije dovoljno, i naš zadatak je da tu motivaciju osnažimo i da ga podstaknemo da što aktivnije učestvuje u promeni svog ponašanja.

Tokom tretmana, mi radimo sa njim na detektovanju različitih rizičnih situacija i faktora koji dovode do kockanja. Kockari često navode da se kockaju kada im je dosadno, kada prime platu, kada im je loš dan na poslu… Onda razmišljamo i detektujemo pozitivne i negativne posledice prilikom kockanja. Pozitivne su: beg od problema, lošeg raspoloženja, i zbog toga nama ide u prilog to da kod kockanja postoji neki dublji problem, koji psihoterapijski rad može da razreši. Kao negativne: gubitak novca, posledice u bračnom i porodičnom funkcionisanju, mrze sebe i imaju osećanje krivice.

Nakon toga, radi se na detektovanju različitih uverenja, prave se strategije ponašanja, učimo zajedno šta on može da uradi u situacijama kada mu se javi želja za kockanjem ili kada se nađe u rizičnoj situaciji, i on to primenjuje u svom svakodnevnom funkcionisanju. Neki konkretni primeri su recimo, kada krene lečenje da novac ne stoji kod njih, ili kreditne ili platne kartice budu kod članova porodice, da ne raspolaže novcem, ili da ne prolazi pored kockarnice ili kladionice, ili barem pored omiljenog mesta na kom se kockao.

Nakon završenog psihoterapijskog tretmana, preporučuje se da se kockar svom terapeutu javi nakon mesec dana, ili 3,6 meseci da se proveri kako stoje stvari, a ako dođe do recidiva, tj. narastajuće želje za kockanjem, naravno da može da se javi mnogo ranije.

Kada kockanje iz razonode pređe u patološko kockanje – na kocki je sve! Posao, egzistencija, porodica!

U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj postoje programi za lečenje zavisnosti od kocke, interneta, kladionica i sl. Programi su individualni, prilagođeni potrebama svakog pacijenta ponaosob, ali im je svima zajedničko da su porodica ili druge bliske osobe uključeni i važni za lečenje.

Kockanje – zabava ili zavisnost?

Tema: Kockanje – zabava ili zavisnost?

Govori doc. dr Ksenija Kolundžija, spec. medicinske psihologije.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Kockanje je jedan od vidova zabave, i ukoliko se odvija povremeno uz neke prihvatljive i očekivane gubitke, ono pripada jednom socijalnom tipu kockanja. Najveći broj ljudi se kocka na ovakav način, čak 85% populacije pribegava ovom kockanju iz zabave. O patološkom kockanju govorimo kada osoba nije sposobna da kontroliše svoj poriv za kockanje. Neposredno pre čina kockanja javlja se užasno uzbuđenje, psihička napetost. Tokom čina kockanja dolazi do rasterećenja, a nakon kockanja može da se javi osećaj krivice ili griže savesti, mada to nije uvek slučaj.

Ono što razlikuje patološke kockare od osoba koje se kockaju iz zabave jeste da, pored nemogućnosti kontrolisanja poriva, oni smatraju da je kockanje u stvari izvor zarade, i način vraćanja dugova u koje upadaju jer ne mogu da kontrolišu svoj poriv. Čak i kada se desi da dođu do velike količine novca koji će pokriti taj dug koji je nastao, čak i da im pretekne, oni se tu ne zaustavljaju, već ponovo ulažu sve te pare i najčešće tada gube. Razmišljaju na jedan specifičan način, kao da mogu da kontrolišu ishode kockanja, kao da ne razmišljaju da se radi na igrama na sreću već: ,,Ako sam izgubio 10 puta, 11-ti ću dobiti”. Upravo zbog toga, kao i nemogućnosti kontrole, oni ponavljaju te obrasce i tada to bude patološko kockanje.

Kako vreme odmiče, i kako kockar zapada u sve veće dugove, dolazi do promene na planu bračnog i porodičnog funkcionisanja, sve su veći konflikti unutar braka, zapostavljaju se obaveze unutar porodice, poslovne obaveze, nekada dolazi i do gubitka posla. Tada kockari počinju sa primenom ponašanja koje nije karakteristično za njih, kao što je pribegavanje nekim ilegalnim aktivnostima, krivičnim delima, ili prodaju stvari iz kuće, ulažu ušteđevinu u kockanje, i dolazi do ozbiljnih finansijskih egzistencijalnih gubitaka. Dešava se da porodica uspeva da se organizuje i da vrati kockarski dug. Imali smo primere da prodaju stan i odlaze u podstanarstvo, i tada kockar obećava da nikada više neće da se kocka, da je to zadnji put.

Međutim, sve je to kratkog daha jer on sam ne može da izađe sa tim na kraj, i vrlo često se brzo vraća tom porivu za kockanjem. Tu se preporučuje stručna pomoć, i neretko se sreću u toj fazi suicidalne ideje, pokušaji samoubistva, pa čak i samoubistvo.

Preporuka je za one koji imaju problem sa patološkim kockanjem da se jave za stručnu pomoć, jer jedino na taj način mogu da reše svoj problem.

Kada kockanje iz razonode pređe u patološko kockanje – na kocki je sve! Posao, egzistencija, porodica!