Nikotinska zavisnost

Kako ostaviti cigarete

Tema: Kako ostaviti cigarete.

Govori dr Sanja Bjelan.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANKSRIPCIJA

Bez obzira na mnoge činjenice koje govore o štetnosti pušenja, one ipak same po sebi nisu dovoljne da bi se neko odvažio na proces odvikavanja. Ono što je najbitnije za početak procesa jesu želja za tim i dovoljno jaka volja. Bitno je znati da je zabluda cigarete pokušavati ostaviti postupno, odnosno smanjivanjem broja popušenih cigareta.

To je najbolje učiniti odjednom, a razlozi su najviše psihološke prirode, u smislu da je bolje izdržati par težih dana nego odugovlačiti ovaj proces nedeljama ili mesecima. Nakon prestanka pušenja, smatra se da su prva 3 dana najteža, tj. da su najizraženiji simptomi poput napetosti, razdražljivosti, nesanice, pa i povećanja apetita, a do toga dolazi jer organizam, a najviše mozak ostaje bez nikotina, i efekata koje on izaziva.

Kao pomagala u premošćavanju ovog perioda postoje određena sredstva koja oslobađaju dosta manju količinu nikotina od onog iz cigareta, i ublažavaju ove simptome. Jedno od sredstava su nikotinski flasteri, koji se lepe na kožu i oslobađaju manje količine nikotina. Mogu da se nose celog dana, do uveče, a ukupan period njihovog korišćenja nije vremenski ograničen.

Smatra se da je vreme korišćenja od 5 dana pa sve do oko mesec dana. Postoje i Nikorete, to su nikotinske žvake koje deluju tako što oslobađaju manje količine nikotina prilikom ugriza, i kod nas se nalaze u pakovanjima od 2 i 4 miligrama.

Nije loša pomoć ni čaj za odvikavanje od pušenja, deluje tako što se par gutljaja promućka u ustima nakon javljanja želje za cigaretom, te bi sama cigareta nakon toga trebala da bude bljutava. Nedavno su se na našem tržištu pojavile i tablete za odvikavanje – one izazivaju metalni osećaj u ustima nakon cigarete, ali mi ne bismo savetovali da ih koristite bez prethodne konsultacije lekara.

Kao jednu od najčešćih prepreka, nikotinski zavisnici, a naročito oni ženskog pola, navode gojenje. Istraživanjem je zaista utvrđeno da nikotin u manjoj meri ubrzava metabolizam i deluje na receptore za sitost u mozgu. Isto tako, duvanski dim vremenom umrtvljuje čulo ukusa, te se po prestanku pušenja čulo ponovo budi, pa se zaista javlja želja za povećanim konzumiranjem hrane. Neki normalan očekivan dobitak u težini je 2-4 kilograma.

Naš savet u sprečavanju ovoga je stvaranje novih zdravih navika poput fizičke aktivnosti, obraćanje pažnje na kvalitet hrane koja se unosi, izbegavanje industrijskih proizvoda i alkohola koji ne samo da goji, već i pojačava želju za uzimanjem cigareta. U samom procesu odvikavanja izuzetno je bitno biti uporan i verovati u sebe.

To je dugotrajan proces, ne dešava se preko noći, ali i ne traje dugo kada se poredi sa vremenom provedenim uz cigarete.

Mnogi građani ne znaju, pa bismo ovim putem želeli da ih obavestimo da se u Domovima zdravlja obrazuju grupe kao pomoć pri odvikavanju od pušenja, a za više informacija i prijave bi trebalo da se obrate nadležnom Domu zdravlja.

Napetost, razdražljivost, nesanica, pojačan apetit… Prolazni su simptomi odvikavanja od pušenja. Dobra volja, odluka i nekoliko ,,teških” dana za odvikavanje znače mnogobrojne benefite.

Posledice pušenja

Tema: Posledice pušenja

Govori dr Olga Ivetić.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Posledice pušenja su mnogobrojne, različitog stepena prisustva, intenziteta i učestalosti, ali su neizbežne. Posledice se kao takve mogu podeliti na psihičke (kada govorimo pre svega o zavisnosti), fizičke ( kada pored zavisnosti govorimo o drugim oboljenjima), potom na socijalne (kada pored zavisnosti govorimo o promenama u ponašanju), ekonomske (u smislu materijalnih izdataka), i ekološke (u smislu mogućeg izazivanja požara, aerozagađenja, itd). Efekti pušenja se sagledavaju kroz efekte na zdravlje pojedinca, ali uopšteno i na javno zdravlje, tj. predstavljaji sveobuhvatni uticaj na zdravlje populacije širom planete.

Na efekte pušenja utiču i drugi faktori kao što su pol, starost, genetske predispozicije, konstitucija pušača, dužina pušačkog staža, način pušenja. Danas je poznata uloga pušenja u nastanku mnogobrojnih oboljenja, među kojima govorimo i o kardiovaskularnim oboljenjima, tako se zna i da je rizik od nastanka koronarne bolesti mnogo veća među strastvenim pušačima. Takođe je poznata i uloga pušenja u nastanku cerebrovaskularnih bolesti, naročito ukoliko je pušenje udruženo sa nekim drugim faktorima, kao što je, pre svega, zloupotreba alkohola, nekretanja, postojanja nekih drugih telesnih bolesti, odnosno somatskih. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da se danas pušenjem ne prestaje ni tokom trudnoće, iako je poznato da je pušenje tokom trudnoće može da dovede do intrauterinog zastoja u razvoju ploda, različitih anomalija ploda, spontanog pobačaja, prevremenih porođaja, itd.

Danas se posebno ističe značaj u nastanku povećanog rizika od oboljevanja među populacijom u koju svrstavamo sekundarne uživaoce duvanskog dima, ili takozvane pasivne pušače, gde u prilog toj činjenici govore podaci o sve češćem dijagnostikovanju oboljenja disajnih puteva u dečijem uzrastu. Ako uzmemo da je rizik od infarkta duplo manji nakon samo godinu dana od prestanka pušenja, a da se nakon 15 godina od prestanka pušenja rizik od moždanog udara poistovećuje sa rizikom kod nepušača, onda je negde veoma važno da se blagovremeno donese odluka o prestanku pušenja, i u cilju sprovođenja iste, ako je to potrebno, da se potraži stručna pomoć.

Posledice pušenja su mnogobrojne i neizbežne. Ne samo za korisnike!

Duvan kao otrov na koji se svesno pristaje

Tema: Duvan kao otrov na koji se svesno pristaje.

Govori dr Olga Ivetić.

Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.

VIDEO

TRANSKRIPCIJA

Duvan je jako legalno prihvaćen u gotovo svim državama sveta, a predstavlja jedan od najvećih otrova koje čovek unosi za organizam, prilikom čega ugrožava ne samo sopstveno zdravlje, već zdravlje ljudi iz svog okruženja.

Pušenje danas predstavlja jedan od vodećih problema savremenog društva, jer se sa njim otpočinje u sve mlađoj životnoj dobi, najčešće negde prema podacima između 12. i 17. godine života, gde su uzroci ovog ranog otpočinjanja različiti, a najčešće se dovode u vezu sa radoznalošću, sa željom za pomeranjem granica, samodokazivanjem, ali i učenjem po modelu.

Nikotin predstavlja prvu psihoaktivnu supstancu sa kojom se čovek susreće, prilikom čega je on visoko toksičan i dovodi do stvaranja zavisnosti  kao i druge psihoaktivne supstance. On delujući na specifične receptore u centralnom nervnom sistemu, pre svega na nikotinske receptore dovodi do povećanja količine dopamina, što dovodi do osećaja zadovoljstva.

Delujući na ove specifične strukture centralnog nervnog sistema, on smanjuje anksioznost, ubrzava mentalne procese i poboljšava kognitivno funkcionisanje, ali i dovodi do niza vegetativnih promena, kao što su ubrzanje srčanog rada, povišenje krvnog pritiska i smanjenu cirkulaciju krvi kroz organizam.

Pušenje danas spada u bolest zavisnosti, ali je kao takva za razliku od drugih široko socijalno prihvaćena, gde se ta socijalna prihvatljivost može dovesti u vezu sa time da, za razliku od upotrebe droga, ne dovodi do neposrednih štetnih efekata kao droga. Za druge strane, ne izaziva asocijalno niti antisocijalno ponašanje, i ne iziskuje velika materijalna sredstva.

Pušenje se definiše kao zavisnost, psihička i fizička, prilikom čega je veoma teško ove entitete posmatrati kao odvojene. Psihička zavisnost se dovodi u vezu sa željom pojedinca za izazivanjem osećaja zadovoljstva, i njegove nemogućnosti da kontroliše napetost bez prisustva cigarete, tako cigareta postaje verni pratilac različitih situacija, i u potpunosti se integriše.

Zbog toga su određeni događaji praktično nezamislivi bez prisustva cigarete, kao što je spremanje za izlazak u grad, sedenje u kafiću, razgovor sa prijateljima itd.

Agresivnost pušača i proizilazi iz njihove težnje da u svim prilikama i na svim mestima puše, ne obazirući se pritom na molbe i zahteve ljudi iz njihove okoline da to ne čine.

Fizička zavisnost se dovodi u vezu sa koncentracijom nikotina u krvi, i sve one negativne promene koje se dešavaju, kao glavobolja, vrtoglavica, pospanost, zamor, nesanica itd. su upravo posledica snižene vrednosti nikotina u krvi. Zbog svega ovoga je često neophodno potražiti stručnu pomoć ukoliko želimo da ostavimo pušenje.

Ne dovodi do asocijalnog ili problematičnog ponašanja, ne iziskuje velika materijalna ulaganja, ali… Pušenje je zavisnost – fizička i psihička!