Tema: Toksično dejstvo alkohola.
Govori asist. dr Dragana Ratković, psihijatar.
Projekat podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo.
VIDEO
TRANSKRIPCIJA
Kada govorimo o alkoholisanosti, neophodno je na početku reći da je alkohol supstanca koja, kada se popije, brzo prelazi u krv, a putem krvi u sve delove organizma. Samim tim, ona ima toksično, odnosno otrovno dejstvo na sve ćelije, naročito jetre i mozga, a smatra se da je koncentracija direktno proporcionalna količini alkohola u samoj krvi.
Kada je alkohol na nižem nivou,, dolazi do euforije, odnosno do egzaltiranosti organizma, raspoloženja itd. Međutim, kako nivo alkohola u krvi raste, tako se javlja i nepouzdani hod, pokreti, dolazi do poremećaja koncentracije, pažnje i tako dalje. Kod viših doza alkohola u krvi, javlja se i pojava koja govori u pravcu poremećaja svesti, odnosno poremećaja vitalnih funkcija, a mogući su čak i smrtni ishodi.
Što se tiče intenziteta intoksikacije, ona se vremenom smanjuje i efekti prestaju ukoliko se ne unose nove količine alkohola. Ukoliko govorimo o blažoj alkoholisanosti, tada nije potrebna neka terapija određena, no ukoliko je teži slučaj akutne alkoholne intoksikacije, odnosno teže alkoholisanosti, neophodna je detoksikacija.
Poznato je da alkohol negativno utiče na vozačku sposobnost i da povećava rizik od saobraćajnih udesa. Smatra se da je vožnja u alkoholisanom stanju odgovorna za negde oko 10 000 smrti svake godine u Evropi. Alkohol je supstanca koja lako i brzo ulazi u krv i nažalost, lako je dostupna. Srazmerno unetoj količini ima toksično dejstvo na ceo organizam – naročito na jetru i mozak. Posledice prekomernog unošenja su – euforična stanja, oslabljena koordinacija pokreta, pad koncentracije, poremećaji svesti, pa čak i smrt. Bez koncentracije, bez svesti o sebi i okruženju, sesti za volan često znači smrtna presuda koju potpisuješ sebi ili potpuno nedužnim ljudima.